„Бразилски приче“ аутора Жоакима Марије Машадо де Асиса, Жозеа Медейроса е Албукерке, Коелу Нето и Кармен Долорес јесте збирка кратких прича написаних почетком 20-ог века. Ова антологија приказује дела бразилске литературе, истичући јединствене стилове и теме присутне у нарративној традицији ове земље. Приче истражују различите аспекте људске искуства, често спајајући елементе реализма и психолошке дубине. Збирка почиње осмисленим уводом који ставља у контекст еволуцију бразилске литературе, указујући на њену богата, али и сложена традицију. Прва прича, „Исповест чувара“, нам представља лика Прокопиоа, који размишља о својим турбулентним односима са тешко оболелим пуковником Фелисбертом. Док Прокопио преиспева своја искуства непријатељства и на крају насилних сукоба са пуковником, прича дубински истражује теме моћи, кривице и екзистенцијалне рефлексије, постављајући упечатлјив тон за остатак збирке. Ове приче нам обећавају увид у сложености бразилског друштва и самог људског стања.