„Песме Вилфреда Оуена“ је збирка ратне поезије објављена посмерно почетком 20-ог века; укључује дирљиве и трагичне теме везане за Први светски рат. Написане углавном током времена када је Оуен био војник, ове песме дубоко истражују ужасе борбе, безнадежност рата и емоционалне и физичке оштећења која он оставља на појединце и друштво. Рад Оуена се издиже по свом шокантном реализму и емпатичној приказивању искустава војника, чиме представља критички коментар на глорификацију рата. Збирка садржи изванредне песме као што су „Dulce et Decorum est“, која контрастира романтизам често повезивани са ратовањем са бруталном стварношћу са којом се суочавају војници, и „Антем за осуђену младину“, који тугује због губитка живота у биткама и истовремено критикује одсуство традиционалних ритуала жалости за павших војнике. Песме Оуена одражавају како личну тугу, тако и шире друштвене теме; користе живописне образе и иновативан језик да би приказале трауму и разочарање целе генерације. У крају, ова збирка служи као моћан сведоченик о људском цену рата, заговарамајући памћење и саосећање уместо хероизма и славе.