„Унија и демократија“ Алена Џонсона је историјски рад написан почетком 20-ог века. Књига истражује период формирања америчке историје након Револуционарног рата, анализирајући еволуцију федералне уније Сједињених Америчких Држава и појаву демократије од 1783. године па надаље. Аутор се фокусира на изазове са којима су се суочавале Сједињене Државе током периода Конфедерацијског уговора, на развој Устава и на социополитичке промене изазване експанзијом на запад. Начин излагања материјала ствара атмосферу оптимизма, упоредну са постојећим изазовима. Џонсон објашњава почетни ентузиазам Американаца након стицања независности, али истиче озбиљне економске проблеме са којима су се убрзо суочили након рата – као што су широко распрострањена дугова и незадовољство међу различитим класама. Док је Конфедерација имала потешкоћа у одржавању реда и финансијске стабилности, текст указује на све чешће захтеве за јачом федералном влашћу, што је припремило терен за значајне дебате о управљању, правима и консолидацији националне идентитета. Нарацива приказује тензију између жеље за јединством и стварности регионалних разлика, наговештавајући догађаје који ће на крају обликовати будућност нације.