„Водич кроз стоицизам“ аутора Светог Џорџа Вилијама Џозефа Стока је филозофски трактат написан почетком 20-гог века. Ова књига представља истраживање и тумачење стоицизма, древног грчког филозофског система основаног од стране Зена из Китиона, који наглашава рационалност и врлину као централне тезе за остваривање доброг живота. Текст разматра основе и кључне концепте стоицизма, укључујући етику, логику и физику, са циљем да представи те доктрине на приступачан начин. У књизи, Сток манијакално излаже принципе стоицизма, разматрајући кључне личности попут Зена и Хрисипа и њихов допринос овој филозофији. Он се удубљава у стоицистичку етику, заговарајући идеју да је врлина једино право добро и да спољашње околности не одређују нашу срећу. Аутор такође истиче стоицистичко гледиште на универзум као на рационалну и уредну ентитету којом управља божанска разумност (Логос), тврдећи да људи треба да усклађе свој живот са природом и да теже мудрости. Кроз цео водич, Сток наглашава практичне примене стоицизма, заговарајући живот вођен рацијом и врлином пре свега другог, чиме решава и филозофске и свакодневне питања својих читалаца.