„Рефлексије, изречи и моралне максиме“ Франсуа д’юка де Ла Рошфукоа је збирка моралних размишлења и максима написана средином 17-ог века. Овај рад дуби у сложеност људског карактера, истичући често дволичну природу врлина и зла. Аутор нуди проницливе увиде у мотиве који стоје иза људског понашања, фокусирајући се претежно на теме тщеславије, егоизма и интеракције између љубави и љубомора. Почетни део књиге садржи низ максима који истражују сложену динамику људских емоција и односа. Ла Рошфукоа тврди да су многе од онај што сматрамо врлинама у ствари само прикривени злочини, позивајући читаоце да испитају мотиве који стоје иза својих поступака. Он истиче моћ самолюбивости и како она утиче на личне односе и друштвену интеракцију. Кроз оштре запажања, он илуструје парадокс људске природе – где љубав може да подстакне љубомор, а понос се може маскирати као врлина. Овим чини тон за шире екзистенцијално истраживање моралности и личне интегритетности у друштвеним контекстима.