„Есеји о уметности писања“ Роберта Луиса Стивенсона је збирка есеја написаних крајем 19-ог века. Овај рад истражује различите аспекте процеса писања и природе литературе, наглашавајући значај стила, моралну одговорност аутора и личне рефлексије о утицајним делима. Сваки есеј испитује различите елементе који доприносе ефикасном писању, а Стивенсон се ослања на своја сопствена искуства као и на шири контекст литературне традиције. Почетни део текста почиње Стивенсоновом разматрањем техничких елемената литературног стила; он сугерише да истраживање механика уметности понекад може да угуби њену „магију“, али настоји да систематски анализира технике писања. Наглашава важност избора речи и структуре реченица, упоређујући литературу са архитектонским делом где писац мора да ствара користећи фиксне лингвистичке елементе. Поред тога, Стивенсон дели своју перспективу о двострукој природи уметности – као репрезентативне и аутономне – наглашавајући да права литературна елеганција подразумева пажљиву комбинацију ритма, стила и субстанцијалног значења. Овај почетни део текста показује Стивенсонову експертизу у овој области, истовремено позивајући читаоце да се замислите над уметношћу писања.