„Јеврејин и други приче“ Ивана Сергејевича Тургенјева је збирка кратких прича написаних средином 19-ог века. Приче анализирају теме љубави, моралитета и друштвених проблема, при чему посебан нагласак је стављен на искуства јеврејских ликова у Русији. Прва прича збирке, „Јеврејин“, представља Николаја Илића, војника, и његово сусретање са Жиршелом, јеврејским мушкарцем, током Наполеоновских ратова; ово сусретање поставља темељ за комплексну истраживање људских односа и друштвених предрасуда. У причи се приказује како Николај, док опкопава град Данциг, проводи време у досади; тамо упознаје Жиршела, који се брине о потребама војника. Њихова интеракција брзо прераста у мешавину напетости, интриге и личних жеља; Николај је истовремено забављен и фрустриран Жиршеловом угодливошћу и опортунизмом. Прича примењује мрачнији тон када се у њој појављује Сара, лепа млада Јеврејка коју Жиршел доводи у његов шатор; ова присутност истиче теме експлоатације, невинности и моралних дилема, које се понављају кроз целокупно дело Тургенјева. Како прича напредује, постаје очигледно да су ликови заробљени у оквирима друштвених очекивања и сопствених избора, што ствара богат материјал за размишљање читалаца.