„Најбоље кратке приче из 1921.“, уредник Едвард Џ. О’Брајен, јесте збирка кратких прича написаних почетком 20-ог века. Ова антологија обухвата низ наратива који истичу значајне теме и ликове из америчке књижевности тог периода. Циљ збирке је да ухвати суштина савременог живота кроз разноврсне стилове приповедања и карактеристичне особине књижевности те епохе. У почетку антологије, уводна прича „Браћа“ Шервуда Андерсона, поставља тон – то је меланхолична прича о старцу на селу који верује да има везе са убицом из града. Локално становништво га сматра делимично заблудним; он је опседнут питањем родства и односа, а његова прича се сплета са причом мученог шефа фабрике који почини шокантан акт насиља. Јапонгвазирање старцевог жеља за везама са оштром реалношћу убиства истиче теме усамљености, идентитета и сложености људских односа, чиме се формира дирљив увод у истраживање живота у Америци током овог трансформативног периода.