„Радости мудрости у вези са брачним љубављу“, аутора Емануела Сведенборга, представляју филозофско и теолошко истраживање написано крајем 18. века. Овај рад дубински анализира природу љубави, фокусирајући се посебно на духовне и емоционалне односе који постоје на небесима, упоређујући их са земалjsким искуствима љубави. Поред ове централне теме, рад такође разматра „Радости лудила у вези са другим облицима љубави“, указујући на дихотомију између брачне љубави и других облика љубави. На почетку текста, аутор дели визију у којој се анђели окупљају да би разговарали о суштини небеског радости и вечне среће. Сведенборг приказује низ дијалога између различитих група мудрих духова, сваки од којих изражава своје мишљење о томе шта представља праву срећу у потпоследњем животу. Ови дискусији откривају различите перспективе – од видења небеског радости као на забаву и пријатну друштвеност, па све до сматрања ње дублијом духовном везом која има корени у корисности и испуњењу своје сврхе. Док ови духови истражују своја уверења о небесима, они су вођени од стране једног анђела чија је циљ да их просвети, наглашавајући да истинска радост не произилази само из физичких удоволјстава, већ из љубави, мудрости и корисности у служењу другима. Овај почетак отвара пут за дубоко истраживање различитих облика љубави и њеног значаја у духовном животу.