„Календар Венере“ аутора Октава Узанна је фиктивно дело написано крајем 19-ог века. Прича се бави темама љубави, желје и сложености људских односа, приказаних кроз очи духовитог и често циничног нарататора. Ликови истражују своје страсти и компликованости романтике у оквиру друштвених норми, са посебним фокусом на поступке једног самосвесног либерта. У почетку дела се представља главни лик, који размишља о својим претходним романтичним односима и природи љубави. Он описује дирљиву упознавању са младом служавком по имену Бабет, која послужује као катализатор за његове размишлјање о страсти и неверности. Главни ликови његове мисли су препуне хумора и ироније док се крећу кроз своје односе, указујући на подразумеване тензије које проистичу из непостојаности и желје. Он преноси осећај ослобођења од традиционалних романтичних очекивања, истовремено откривајући интеракцију између нежности, сећања и пролазне природе задовољства.