„Дихание живота“ Џона Бероуза је филозофско дело које истражује природу и порекло живота; написано је почетком 20. века. Књига се углубљује у однос између живих и неживих ствари, разматрајући концепте виталности, силе и основне мистерије постојања. Бероуз размишља о филозофским и научним импликацијама живота, често контрастирајући идеализам и натурализам, у циљу разјашњења процеса који управљају живим бићима. У почетку дела се јасно види Бероузов медитативан стил; он размишља о трајним мистеријама које окружују живот, насумично се освртајући на једноставна запажања у природи – као што је отпорност одређених биљака. Контрастира механичке објашнjenја живота са препознавањем неизразиве „силе живота“ која, чини се, оживљава природни свет. Бероуз истиче изазов усклађивања научних гледишта са личним и филозофским тумачењима живота, чиме ствара основу за детаљно истраживање биологије, виталности и постојања у наредним поглављима.