„Лопов“ аутора Жоржа Дариена је роман написан крајем 19-ог века. Прича прати неназиваног главног јунака који, током својих путовања и авантура, признаје да је украо рукопис који, наизглед, припада лику по имену Рендал. Овај чин га ставља на пут који разматра моралност, крадњу и ауторово интероспективно исследивање односа са друштвеним нормама и људском природом. На почетку романа, нарататор се представља кроз дрско признавање крадње Рендаловог рукописа; испричава о својем доласку у Брисел, сусрету са власницом хотела и радозналиштву које га натерало да истражи садржај чамаца који је оставио један гост. Овај почетак ствара комичан, али и размишлљив тон, док нарататор се бори са последицама свог поступка, природом рукописа и дилемом крадње у друштву које потпуно одобрава моралну лицемерију. Док размишља о одлуци да задржи рукопис, нарататор наговештава и шире друштвене теме као што су правда, моралност и хаотична мешавина личних и друштвених очекивања која ће покретати радњу романа.