„Најбоље кратке приче из 1917. и Годишњак америчке кратке прозе“, уредници Едвард Џ. О’Брајен, јесте збирка кратких прича сакупљених током почетка 20. века. Ова антологија приказује избор најзначајнијих америчких кратких прича објављених те године, истичући разноврсност стилова и гласова. Књига вероватно обухвата теме које одражавају друштвене динамике и културне проблеме тог периода, приказујући ликове који представљају различите аспекте америчког живота и пружају увид у наративне трендове те епохе. Антологија почиње разноврсним ликовима и окружењима; прва прича, „Екскурзија“ Едвине Стантон Бабкок, приказује маштовиту екскурзију на пароходу, где г-ђа Татл поноси са собом папагај, изазивајући гласине и интриге међу другим путницима. Нарација приказује друштвене интеракције, тщеславност и хумористичне аспекте овог догађаја. Почињањем овом причом, збирка поставља тон за истраживање сложености људских односа и друштвених норми, указујући на то да ће теме људске глупости и друштвених запажања пронизивати и наредне приче.