„Прагматизам: Ново име за неке старе начини размишланја“ аутора Вилијама Џеймса је филозофски трактат написан почетком 20-ог века. Циљ овог дела је да истражи прагматистички покрет у филозофији, који настоји да сагласи емпиријске доказе са ширим екзистенционалним питањима људског живота и система веровања. Књига се бави дихотомијом између рационалистичког и емпирицистичког размишланја, предлаžући да прагматизам може да посредује између ових два приступа тако што ће филозофска питања разматрати у контексту практичних последица и људског искуства. Уводни део књиге садржи предговор у коме се објашњава контекст предавања која је Џеймс одржао, а такође се истиче његова намера да пружи колективно разумевање прагматизма, избегавајући превише технички језик. Он истиче значај филозофије у обликовању појединачних перспектива о постојању, изражавајући веру у интринсичну људску тежњу да пронађе кохеренцију између чињеница и идеала. У првом предавању, Џеймс истиче превлађућу филозофску дилему свог времена, фокусирајући се на тензију између особа са нежним умом (рационалисти) и оних са чврстим умом (емпирицисти). Он размишља о подели између оних који цене апстрактне принципе и оних који приоритет дају конкретним чињеницама, чиме ствара темелј за своје истраживање прагматизма као оквира који би могао да унификује ове супротстављене приступе разумевању стварности.
Секвела: Значење истине.
The Varieties of Religious Experience: A Study in Human Nature
P
B1
The Principles of Psychology, Volume 1 (of 2)
W
B2
The Will to Believe, and Other Essays in Popular Philosophy
T
B2
Talks To Teachers On Psychology; And To Students On Some Of Life's Ideals
P
B1
Psychology: Briefer Course
P
B1
The Principles of Psychology, Volume 2 (of 2)