„Есен времена Средневековије“ аутора Јохана Хуизинге је историјско истраживање објављено 1919. године. Анализирајући Француску и Холандију током четрнаестог и петнаестог века, Хуизинга тврди да је претерана формалност и романтичност дворског живота касног Средњевековија служиле као механизам одбране против све веће брутализације друштва. Ослањајући се на хронике и литературу, а не на архивске документе, ово пионирско дело је отворило нове перспективе у истраживању културне и менталитетске историје, приказујући атмосферу целе епохе у литературном стилу.