„Стариници медицине“ аутора Џеймса Џ. Волша је историјски рад написан почетком 20-гог века. Овај текст испитује еволуцију медицинског знања током Средњег века, оспоравајући идеју да је то период био лишен значајних медицинских достигнућа. Књига истиче допринос различитих лекара и научника из хришћанског, јеврејског и арапског окружења, показујући како су они очували и наставили развој древног грчког медицинског знања. У уводу књиге Волш изражава намеру да промени уобичајена схватања о медицини Средњег века, која се често сматра стагнираном и примитивном. Наглашава да је средњовековна епоха била богата изванредним медицинским личностима које су постигле значајне напретке у разумевању и примени медицине, упркос преовлађујућим изазовима као што су пад Римског царства и друштвене промене. Волш наговештава постојање опште теме поновног откривања изгубљених знања, сугеришући да су многа медицинска достигнућа настала само да би касније била заборављена и поново измишљена, што чини основу за следећа поглавља у којима се детаљно описују достигнућа кључних историјских медицинских личности тог периода.