„Романтичне афере једне старе девојке“ ауторке Лилиан Бел је роман написан крајем 19-ог века. Прича прати неназивану приповедачицу која размишља о својем животу као старе девојке, анализирајући своје мисли и запажања о љубави, односима и друштвеним очекивањима која се носе према женама. Кроз своје искрене и хумористичне размишљања, она упознаје читаоце са различитим ликовима из свог живота, истичући сложеност и често горко-слатку природу љубави и друштвене везе. На почетку романа, приповедачица се бори са проблемом напуштања тридесете године и са етикетом „старе девојке“, испитујући своју идентитет и самоперцепцију. Она износи дотепне коментаре о друштвеним ставовима према женама које остају незамужне, а кроз низ кратких прича пружа увид у љубавни животи својих пријатељица. Почетна поглавља постављају тон за истраживање романтичних веза – приповедачица испричава о својим ниспуњеним жељама, а у исто време посматра односе око себе, укључујући проблематичан брак и друге аспекте љубавних веза.