„Духъу у Белој кући“ аутора Џералда Стенли Ли је политички коментар који подстиче размишљање и написан је почетком 20. века. Овај рад истражује сложену односу између америчког народа и његовог председника, истичући борбу за истинску репрезентативност и повезаност у владавини. Ли користи метафору „духа“ да описа апстрактну и често нерелационисану природу политичке власти, тврдећи да, да би демократија процветала, гласови народа морају да се материализују у ощутљиву силу коју ће особе на власти препознати и поштовати. У уводу књиге се износи идеја да Белу кућу „прогања дух“ нације, односно неосязиве и често безгласне очекивање народа. Ли критикује начин на који председници често остају изоловани, радећи са нејасном концепцијом „народа“ уместо са конкретним грађанима. Наглашава хитност тога да следећи председник изгради стварну везу са нацијом, сугеришући да је пут напред кроз колективну снагу и експресивност јавности. Аутор је одлучан да предложи нови оквир у коме би грађани могли да изразе своје потребе, чиме би се пејзаж владавине променио са оног којим доминира елита на онај којим управља сам народ.