„Индијске бајке“ Џозефа Џейкобса је збирка народних прича сакупљених и уредених крајем 19-ог века. Књига обухвата разноврсне приче које истичу богату културну традицију Индије, као и њене народне предавачке праксе. Теме ових прича укључују магију, морална поука и подвиге паметних главних лика – принцева, животиња и духова. Почетни део збирке упознаје читаоце са неколико прича; међу њима је и прича „Лав и журав“, у којој журав помаже лаву када му шила заглави у грло, али касније доживљава незахвалност са стране лава. Ова прича представља типичну особину ове антологије – њену фантастичну и размишљателну природу. Још једна прича приказује сина једног радже који пркоси упозорењима своје мајке, тражи чаробну принцезу Лабам и суочава се са бројним изазовима; при тому му помажу нови пријатељи попут мрава и тигрова. Ове приче истражују важност мудрости, доброте и последице наших поступака, припремајући читаоца за моралне поруке које прате целокупну збирку Џейкобса.