„Спасавање царя: Два аутентична дневника, сарадњено и преведено од стране Џеймса П. Смајта“ је историјски извештај који је вероватно написан почетком 20-ог века, конкретно током периода након Првог светског рата. Текст се фокусира на бурну и неизвесну судбину цара Николаја II и његове породице током Руске револуције. Користећи аутентичне дневнике, наратив удубљава се у невољу царске породице док она се бори за опстанак усред широко распрострањене револуције, издаје и очаја. Књига почиње 1917. године, када се лед на реки Нева топи, док режим цара Николаја II распада под притиском револуције. Жене у Зимском палату славе наводне победе на рату, не знајући за хаос који ће ускоро их обузети. Наратив представља различите царске жене које се суочавају са бруталним стварностима – затвором, претњама насиља – док револуција насилно поремећује њихов некада роскошан живот. Аутор истиче њихове емоционалне и физичке борбе док се крећу кроз ову опасну средину, наглашавајући сложену интеракцију оданости, обмани и жеље за слободом усред невоља. Почетни део књиге оставља читаоце радозналима у вези са судбинама ових ликова и могућношћу тајне спасилачке мисије, усред атмосфере сумње и очаја.