„Монизам као везући елемент између религије и науке“ Ернста Хекела је научно дело написано крајем 19-ог века. Књига садржи предавање које је Хекел одржао 1892. године, са циљем усклађивања често антагонистичких ставова религије и науке кроз призму монизма – филозофске школе која тврди јединство свега. Хекел наглашава научно разумевање природе као целовите ентитете и истражује како ово разумевање може да премости јаз између емпиричког знања и духовних веровања. У овом делу, Хекел излаже своје гледиште о монизму, бранићи га од дуализамских и плуралистичких концепата преовлађивих у традиционалним религиозним филозофијама. Тврди да се сви природни феномени, укључујући живот, свест и морал, могу разумети кроз јединствену научну перспективу која сматра човечанство део једног космичког процеса. Књига се бави биолошком еволуцијом, физичким законима попут закона очувања енергије и материје, а чак предлаже и пантеистичко гледиште на божанство које се усклађује са научним разумевањем. На крају, Хекел тврди да монизамски приступ не само што поштује сложеност природе, већ пружа и чврст етички оквир који може да подстакне дубље разумевање и науке и религије.