„Мали вагабонди“ ауторке Жан Марсел је фиктивно дело које је вероватно написано крајем 19-ог века. Прича се одвија о двојици сирочади, Цезару и Еме, који трпе тешкоће и сиромаштво у Паризу, продајући цветове као начин за преживљавање. Ослањају се на свог јединог пријатеља, Балтазара – паметног, али неуредног пса – који остаје одан упркос њиховим тешким околностима. На почетку романа читаоци упознају Цезара и Еме, двојицу младих сирочади која живе под негом занемарног наставника, Жозефа Леду. Први поглавља приказују њихово јадно постојање – лутање у улицама Париза, продају цветова и снове о бољем животу. Цезар повремено пита о свом прошлости, али Жозеф увек одбија његова питања. Једног дана, док покушавају да зараде на живот, браћа и сестра примају комад злата од једне добронамерне госпођице, што их испуњава надом. Међутим, Жозефова похлепа и окрутност брзо угасе сваку радост коју су могли да осете. На крају, њихово путовање их доводи до случајног сусрета са добросрдечним сеоским становницима који их прихватају, нудећи им могућност за живот пунији наде и подршке док се суочавају са изазовима својег несигурног постојања.