„Критика чистог разума“ Аймануила Канта је филозофско дело објављено 1781. године. Кант истражује границе и обим метафизике, питајући како можемо нешто да знамо пре него што га доживимо. Он доводи у питање и традиције рационализма и емпиризма, уносећи револуционе идеје о простору, времену и знању. Централно питање које води кроз ово дело је: „Како су могуће синтетичке априорне судове?“ Кант тврди да је ова тема од кључног значаја за самопреживљавање људског разума.
Страница на Википедији о овој књизи: en.wikipedia.org/wiki/Critique_of_Pure_Reason