„Замак Ла Бел-о-буа-дорман“ аутора Пьера Лоти је роман написан крајем 19-ог века. Нарација истражује теме носталгије, породичног наслеђа и проласка времена, пратећи путовање главног јунака у потрази за претходношњим домом који је изгубљен због времена и промена. Кључна је у овој причи дубока емоционална веза главног јунака са прошлошћу, као и његове размишљање о детињству, испреплетена са његовим односом према сину. Почетак књиге ствара контемплативан тон – нарататор размишља о значају породичног дома који припада његовим претходницима из групе хугенота, а који је недавно преузео након година жеље. Путујући са сином, нарататор се сећа раних успомена везаних за тај дом и острво на коме се налази. Међутим, путовање под кишом изазива осећај меланхолије, док се бори са променама које време је нанело како на природно окружење, тако и на његове успомене. Како се приближавају претходном дому, нарататор доживљава мешавину очекивања и узнемиравања, свесан да тај дом сада личи на спаваћи реликт прошлости.