„Религија древног Рима“ аутора Сирила Бејли је историјски рад написан почетком 20-го века. Овај труд се бави веровањима, праксама и ритуалима древноримске религије, фокусирајући се на њене корене и карактеристике које се разликују од каснијих развоја под утицајем страних култура. Циљ књиге је да истражи основне аспекте аутономне римске религије, посебно оно што се често назива „религијом Нуме“. У уводу текста ставља се напомена да разумевање ранне римске религије захтева уклањање слојева каснијих утицаја и разматрање њених аутохтоних компоненти. Бејли почиње правећи паралеле између проучавања римске религије и археолошке реконструкције, наглашавајући неопходност разумевања аутономних веровања пре него што су била измењена спољним идејама. Он истиче важност примарних извора, као што су преостале надписи и древни ритуали, за откривање аутентичне духовне структуре раног Рима, што планира да истражи кроз наредна поглавља. Увод служи као темељ за дубље истраживање кључних аспеката ове древне вере, као што су породично обожавање, пољопривредне праксе и духовно разумевање природних феномена.