„Изабрана дела“ Хайнриха фон Клајста је збирка одабраних радова написаних почетком 19-ог века. Ова антологија обухвата разне кратке приче које илуструју теме људске искуства попут патње, сукоба и надприродних феномена; међу најзначајнијим деловима су „Сиротица из Локарна“ и „Земљотрес у Чили“, која истичу моралне дилеме и критику друштва. Прва прича збирке, „Сиротица из Локарна“, се одвија у оквиру древног замка близу Локарна, у италијанским Алпима. Прича почиње са приказом једне болесне сиротице коју, из соштовања, прима породица маркеза; међутим, она трагично умире након што јој се нареди да се пресели. Годинама касније, док маркез суочава се са финансијским крахом и покушава да прода замак, један витез који живи у истој соби пријављује застрашујуће догађаје повезана са смрћу те сиротице. Маркез, у почетку скептичан, убрзо доживљава језиво искуство које га натера онога и његову жену да се суоче са застрашујућом истином о трагичној прошлости њиховог замка – што доводи до катастрофе, када он у очају запали замак. Овај почетак задаје тон Клајстовом истраживању судбине, друштвених норми и људске психике.