„Таттва-Муктавали“ аутора Пурнананде Чакравартина је филозофски трактат написан крајем 19-го века, конкретно током 1880-их година. Овај рад представља убедљиву критику филозофије Веданта из перспективе школе Пурнапраджня, која тврди на разликовост појединачних душа од Врховног Бића, Брахмана. Написан у поетској форми, књига се бави кључним теолошким дебатама својег времена, чиме представља значајан допринос разматрањима у оквиру хиндуистичких филозофских система. У „Таттва-Муктавали“, аутор износи систематске аргументе којима тврди на постојање дуалитета између појединачне душе и Врховне Душе, Брахмана. Кроз различите поетске стихове, Чакравартин доводи у питање монистичке концепте распространене у Веданта-филозофији, тврдећи уместо тога на постојање односа господар-слуга, у коме је Брахман свемоћни створац, а појединачна душа остаје различита и зависна од Нега. Поезија користи аналогије и примере да илуструје разлике између ова два појма, стављајући напомену да, иако душа може да се апсорбује у Брахмана, истинита идентичност између њих не може се тврдити због њихових урођених разлика. Рад не само да критикује идеје о сродности између Брахмана и душе, већ наглашава и потребу за поклонеништвом и посвећеностима према Брахману, чиме још више учвршћује дуалистичко разумевање стварности.