„Сатири А. Персијуса Флакка“ су збирка сатиричних песама написана у првом веку н.е. Овај рад одражава оштру критику аутора на друштво, посебно на морални и социјални распад у Риму. Истражује теме врлине, зла и лицемерије савременог римског живота, са фокусом на моралну филозофију и стоицизам. Увод дела упознаје читаоце са Персијусовим карактеристичним стилом, који се одликује духовитошћу и оштрим хумором. У прологу и првој сатири он поставља питања о вредности поезије и мотивима који стоје иза његовог писања, обраћајући се и на друштвене проблеме и личне борбе. Критикује површинственост популарне поезије и размишља о неусклађености између идеала филозофије и праксе својих савременика. Персијус користи живописне образе и реторичка питања, чиме поставља тон оштрој анализи моралног пејзажа својег времена, уједно успостављајући свој јединствени стил у оквиру римске сатире.
Текст ове едиције Персијуса је углавном исти као и у последњој ревизији Јана (1868). – Предговор.