„Критички и историјски есеји“ Едварда МакДауела је збирка научних есеја о музици написаних почетком 20. века. Овај рад обухвата предавања која је МакДауел одржао на Универзитету Колумбија, а у њима се истражују различити историјски и естетски аспекти музике, што одражава његову јединствену перспективу као композитора и педагога. Циљ ове збирке је да едукује читаоце о еволуцији и значају музике кроз различите културне призме, обрађујући теме од њених коренова до везе између музике и емоција. У уводу збирке се представља рад Едварда МакДауела као педагога, наводећи да је 1896. године основао катедру за музичку едукацију на Универзитету Колумбија. Тамо се истиче његова визија о музичкој едукацији, која наглашава истовремено и техничку вештину и ценjenje историјског контекста музике. У овом одељку текст ствара предпословке за дубље истраживање коренова музике, почевши од разматрања примитивних емоционалних израза који су на крају довели до развоја музичких система. МакДауел жели да илуструје значајну улогу музике у људској култури и цивилизацији, повезујући њену еволуцију са емоционалним и друштвеним развојима човечанства.