„Махабхарата“ Кришне-Дваипаяна Вьясе, том 1“, аутора Кисари Мохан Гангули, је монументална епска прича написана крајем 19-го века. Ово дело представляје превод древног индијског шедевра – „Махабхарате“, који је првобитно написан на санскриту и поштује се због својег дубоког истраживања понятија дхарма (дужности/праведности), моралитета и сложених динамика људских односа. Књига обухвата разноврсне ликове и митолошке приче, а фокус се налази на ривалствима каурава и пандава. У почетку текста се приказују славни мудрци окупљени на великом жртвоприношењу у шуми Наимиша, где изражавају жељу да чују свето испричавање „Махабхарате“. Приповедач, Саути, дели своје искуства приликом прикупљања и препричавања прича Вьясе, које обухватају теме племенитости, борбе и божанског интервенционизма. Представљени ликови чине основу за епско истраживање сложених избора у животу, као и последица поступака у великом наративу битке између праведности и хаоса која се одвија током целе „Махабхарате“. Овај почетни део успоставља богат контекст и филозофски позадински подразумевање која ће помоћи читаоцима да разумеју сложености ове епске приче.