„Фундаментални принципи метафизике морала“ Автора Имануела Канта је филозофски трактат написан крајем 18-ог века. Овај рад полаже основе за савремену етичку теорију, посебно анализирајући основе моралне филозофије и суштински характер дужности. Кант испитује концепте добре воље, моралне обавезе и формулисање моралних закона који превазилазе индивидуалне склоности, предлажући оквир за разумевање морала заснован на рационалним принципима. У уводном делу текста се приказује Кантово истраживање разлика између различитих грана филозофије, а такође се тврди неопходност постојања метафизике морала која је независна од емпиријских утицаја. Он ставља да истините моралне радње морају проистичи из чистог осећаја дужности, обележеног рационалношћу, а не из себичних интереса или емоционалних склоности. Кант уводи концепт категоричког императива, који дефинише као универзални морални закон чија је сврха да смерава рационална бића у њиховом доношењу одлука. Ова основна идея илуструје да морална вредност не произилази из исхода радњи, већ из мотивација укорењених у дужности и које поштују интринзичну вредност рационалних бића као самосталних циљева.